DA LI SMO SPREMNI VOLETI ISKRENO I BEZUSLOVNO NE TRAZECI NISTA ZA UZVRAT???!!

HMMMM tesko pitanje zar ne mislim da je to pitanje koje svako sebi treba postaviti, ja kada sam ga postavila sebi odgovor nije bio pozitivan ali suocila sam se sa tim i resila da to promenim, dugo vec lutam bez prave ljubavi, imam sina i to me ispunjava, ostvarena sam kao majka ali kao voljena zena ne, fali to, ja cak i ne znam kakav je osecaj kada iskreno volis i kada si iskreno voljen, imam 27 godina i polako uz sve obaveze oko sina dizem ruke od trazenja prave ljubavi, a onda sam se jedan dan zapitala a ZASTO, da odustanem tako mlada???? NE!!! da se pomirim sa tim da necu nikad iskreno voleti i biti voljena u 27-oj godini??? NEEE!! ONDA SE NAMECE PITANJE STA TO TREBA PROMENITI, verovatno nesto kod mene ne valja, jer ne mogu svi muskarci biti losi a ja dobra trebam nesto menjati kod sebe ali sta??? i onda sam dobila odgovor, ja sam zapravo SEBICNA, da sebicna sam, nikada nisam volela a da nisam trazila nesto za uzvrat, nikada nisam volela a da se nisam pitala da li i on mene voli toliko, da li me vara, da li se dopisuje sa nekom drugom, da li razmislja o nekoj drugoj.... nikada nisam nesebicno volela a to je jako lose, u tome je problem, to kvari dusu i tu nema srece u ljubavi, trudim se da se promenim, mislim da je to recept, voleti nesebicno i BEZUSLOVNO (kada nadjem nekog reci cu vam da li sam to uspela) A SADA PITAM VAS, DA LI VOLITE NESEBICNO, DA LI VOLITE BEZUSLOVNO, DA LI STE UOPSTE U STANJU VOLETI NE TRAZECI NISTA ZA UZVRAT?????